Da li psi smeju kosti? Bezbedan izbor za psa

Piletina sa ručka nestane sa stola za trenutak, a pas vas pogleda kao da mu pripada i kost. Upravo tada najčešće nastaje dilema: da li psi smeju kosti ili je bolje da se taj zalogaj ne nađe u njihovoj činiji? Kratak odgovor je da kuvane kosti ne treba davati psu, dok ni sirove nisu bez rizika. Najbezbedniji izbor zavisi od veličine psa, njegovih navika žvakanja, zdravstvenog stanja i vrste proizvoda koju nudite.

Kost mnogim psima deluje kao savršena nagrada jer miriše intenzivno, dugo traje i zadovoljava potrebu za žvakanjem. Ipak, ono što pas rado prihvata nije nužno i ono što je dobro za njegove zube, želudac i creva. Jedan pogrešan komad može napraviti više problema nego što vredi nekoliko minuta zabave.

Da li psi smeju kosti iz kuhinje?

Kuvane, pečene, pržene i roštiljske kosti nisu bezbedne za pse. Toplota menja njihovu strukturu, pa postaju krte i lako pucaju u oštre, sitne komade. Takvi iveri mogu da povrede usta i grlo, zaglave se u jednjaku ili izazovu ozbiljne probleme u želucu i crevima.

Posebno su rizične kosti od piletine, ćuretine, ribe i zeca, jer se lako lome na šiljaste deliće. Ni veće kosti od svinjetine ili govedine nisu dobra opcija ako su termički obrađene. Pas može pokušati da ih proguta cele, da se zagrcne ili da polomi zub dok ih glođe.

Ostaci sa porodičnog ručka nose još jedan problem: so, začini, luk, beli luk, masni sosovi i kožica nisu prilagođeni psećoj ishrani. Zato kost ne treba odvajati od konteksta u kojem je poslužena. Komad mesa sa začinjene večere nije pseća poslastica, čak i kada pas uporno traži još.

A šta je sa sirovim kostima?

Sirove kosti se ne rasprskavaju na isti način kao kuvane, ali to ne znači da su univerzalno bezbedne. Mogu sadržati bakterije, izazvati zatvor, iritaciju digestivnog sistema ili opstrukciju ako pas proguta preveliki komad. Kod pasa koji snažno žvaću, naročito su problem tvrde, noseće kosti većih životinja, jer mogu dovesti do naprsnuća ili loma zuba.

Odluka o sirovoj kosti nikada ne bi trebalo da bude spontana. Ako je uopšte razmatrate, razgovarajte sa veterinarom koji poznaje zdravstveno stanje vašeg psa. Štene, stariji pas, pas sa osetljivim varenjem, pankreatitisom, problemima sa zubima ili oslabljenim imunitetom ima dodatne razloge da preskoči ovakvu poslasticu.

Važna je i kontrola. Psa ne treba ostavljati samog sa bilo kakvom kosti, a komad koji postane dovoljno mali da može da se proguta treba odmah ukloniti. Nije dovoljno proceniti da je kost „veća od njegove vilice“ - mnogi psi umeju da progutaju iznenađujuće velike komade kada se uzbude ili žele da sačuvaju poslasticu.

Najveći rizici kada pas jede kosti

Problemi ne moraju nastati odmah. Pas može delovati sasvim normalno, a da se komad kosti zadržao u sistemu za varenje ili da je oštetio zub koji kasnije počinje da boli. Rizik je veći kod pasa koji jedu brzo, čuvaju hranu ili ne žvaću pažljivo.

Obratite pažnju na sledeće znake nakon što je pas pojeo kost:

• gušenje, uporno kašljanje, obilno balavljenje ili otežano gutanje;

• povraćanje, napinjanje bez stolice ili krv u stolici;

• odbijanje hrane, malaksalost i osetljivost ili bol u stomaku;

• šapom dodiruje njušku, cvili pri žvakanju ili odbija granule zbog bola u zubu.

Kod gušenja, otežanog disanja ili sumnje da je kost zaglavljena, potrebna je hitna veterinarska pomoć. Nemojte pokušavati da izazovete povraćanje i nemojte na svoju ruku davati ulje, hleb ili druge „kućne trikove“ kako bi kost prošla. Takvi postupci mogu pogoršati stanje i odložiti pregled koji psu zaista treba.

Bezbednija zamena za potrebu za žvakanjem

Dobra vest je da pas ne mora da dobije pravu kost da bi uživao u žvakanju. Kvalitetne dentalne žvakalice, prirodne poslastice odgovarajuće tvrdoće i igračke namenjene žvakanju mogu zadovoljiti istu potrebu uz znatno lakšu kontrolu porcije i sastava.

Pri izboru gledajte preporučenu veličinu psa i uzrast. Žvakalica za malog psa može biti previše sitna za labradora, dok pretvrda igračka za štene može opteretiti mlečne zube i vilicu. Poslastica treba da bude veća od psećih usta, ali ne toliko tvrda da pas mora da se bori sa njom satima.

Dentalne poslastice mogu pomoći u svakodnevnoj rutini oralne higijene, ali ne zamenjuju pranje zuba niti veterinarsku kontrolu. Njihova prednost je što su pravljene za pse, sa jasnim sastavom i smernicama za doziranje. To je praktičniji način da nagradite psa, posebno ako pazite na telesnu masu, osetljiv stomak ili unos kalorija.

Za pse kojima je potrebna posebna ishrana, birajte poslastice u skladu sa preporukom veterinara i osnovnom hranom koju već jedu. Ako je pas na hrani sa jednim izvorom proteina, ima alergiju ili probavne smetnje, „samo jedna kost“ ili nasumična žvakalica može pokvariti pažljivo postavljenu rutinu.

Kako izabrati poslasticu prema veličini i navikama psa

Nema iste preporuke za jorkširskog terijera, odraslog boksera i mirnog seniora. Mali psi često imaju nežnije vilice i manji prostor za bezbedno gutanje, pa su im potrebne manje, mekše poslastice. Veliki psi mogu brzo završiti poslasticu koja je namenjena maloj rasi, zbog čega raste rizik da progutaju komad bez žvakanja.

Za energične pse koji stalno traže nešto za grickanje birajte proizvode koji su jasno označeni prema veličini psa i nadgledajte prvih nekoliko korišćenja. Ako pas pokušava da odgrize velike komade, žvakalica mu ne odgovara bez obzira na preporuku na pakovanju. Psima koji su skloni gojenju uračunajte poslastice u dnevni obrok, umesto da ih dodajete preko pune porcije hrane.

U Pet City ponudi praktično je tražiti dentalne poslastice i žvakalice prema uzrastu, veličini psa i posebnoj potrebi, uz kvalitetnu svakodnevnu ishranu brendova kao što su Belcando, Rafi i Piper. Tako lakše birate nagradu koja odgovara navikama vašeg psa, bez oslanjanja na ostatke sa stola.

Da li su kosti dobre za čišćenje zuba?

Kost može mehanički skidati deo naslaga, ali taj efekat ne opravdava rizik od preloma zuba, povreda i gutanja komadića. Za negu zuba bolji su redovno četkanje pastom za pse, kontrola kod veterinara i dentalne poslastice odgovarajuće veličine.

Da li štene sme da jede kosti?

Štenci su radoznali, brzo gutaju i tek razvijaju zube i varenje, zato im se kosti ne preporučuju. Za njih birajte mekše žvakalice namenjene štencima i uvodite ih postepeno, uz nadzor.

Šta ako je pas već pojeo malu kost?

Ako nema simptome, pozovite veterinara i opišite vrstu kosti, približnu količinu, veličinu psa i vreme kada se to dogodilo. Ne čekajte pojavu ozbiljnih znakova ako je progutao kuvanu kost, ako je mali pas ili ako primetite bilo kakvu promenu u disanju, apetitu, stolici ili ponašanju.

Pas ne meri vrednost nagrade po tome da li je kost sa vašeg tanjira. Za njega su mirna pažnja, dobro odabrana poslastica i vreme provedeno sa vama mnogo bolji razlog da maše repom - a vi ćete imati manje razloga za brigu.